Budila sam se sa ubrzanim radom srca, grčevima po cijelom tijelu, opsesivnim mislima o svom zdravlju, a zaspivala kasno u noć analizirajući svaki svoj korak sproveden u tom danu. Nisam mogla više tako, a zbog korona virusa, bojala sam se otići kod psihologa. Otkrila sam Atiku i riješila se anksioznosti u svom domu, a imala sam čitav tim stručnjaka oko sebe.

Inače imam povišen krvni pritisak i pijem terapiju za taj problem. U posljednjih godinu dana mi je to počelo izuzetno otežavati život jer je moje srce stalno jako lupalo, što me je dodatno uznemiravalo. Dešavalo mi se da mi je disanje otežano, da ne mogu doći do vazduha i onda sam se, osim zbog krvog pritiska, bojala i da ću se ugušiti u nedostatku kiseonika.

Katastrofa! Svakako su mi dani bili naporni, a ove situacije su doprinosile da mi sopstveni život postane nepodnošljiv. Uredno sam koristila terapiju i pazila na sve moguće savete doktora, tako da sam znala da je sve u redu sa mojim generalnim zdravljem.

Kako je epidemija zahvatila sve nas, tako sam ja tonula sve dublje sa opsesijama svojim zdrastvenim stanjem. Doktori su mi rekli da terapija koju koristim može da mi pomogne i tvrdili su da to nije ništa ozbiljno. Ipak, moje plitko disanje i ubrzano lupanje srca se nisu smirivali.

Medijski uticaj i izvješavanje o korona virusu su me dovodili do preispitivanja svakog koraka u korist ili na štetu mom zdravlju. Bojala sam se i ništa mi nije izgledalo dovoljno sigurno za mene. Znala sam da je sve u mojoj glavi i morala sam potražiti pomoć.

Sa psihologom na Atika programu za psihu, radili smo na prepoznavanjima trenutaka koji su okidači za ubrzano i plitko disanje. Tada sam već postala svjesna da imam i anskioznost pored povišenog krvnog pritiska. Svakako sam nastavila piti propisanu terapiju tokom programa, ali sam i osim terapije naučila nove mehanizme koji mi pomažu da u tim kriznim trenucima uspijem iskontrolisati situaciju.

Prepoznala sam da me anksioznost laže

Vijesti sam nastavila gledati i čitati ih na portalima, ali sada ih drugačije posmatram. Ne posmatram informacije zaluđenički i opsesivno, već informativno i korisno. Od tada mi je lakše. Shvatila sam da i kad dajem sve od sebe da se ne zarazim, uvek postoji mogućnost da se to desi, tako da ne mogu baš 100% da utičem na okolnosti. Naučila sam da je moja anksioznost lažni signal za nepostojeću opasnost i da ju je moguće kontrolisati. Od tada više nemam problema sa disanjem.

1986