Dugo sam razmišljala da li da uplatim program, šta ako ne uspijem da se uklopim pored ostalih obaveza, a potrošim novac. Ipak sam odlučila da pokušam, jer mi je to djelovalo kao posljednja šansa. Sve ostale dijete sam ispobala bezuspješno. Trebao mi je neko ko će da me bodri, pa mi se Atika program činio kao pravi izbor.

U svoje tri trudnoće, svaki put sam se udebljala po skoro 30 kilograma. Moje telo se jako promijenilo i sama sebi sam bila neprepoznatljiva. Veliki podbradak, stomak i ogromne butine… Višak kilograma je bio raspoređen po cijelom telu. Uz to, debljina je pogodovala i hormonskom disbalansu i moj organizam je doživio veliki šok. Stalno sam bila neraspoložena i nervozna, a kupovina odeće je za mene predstavljala dodatni stres. Nisam kupovala šta mi se svidjelo, već ono u šta sam mogla da “stanem”.

Nakon svake neuspješne dijete osjećala bih se još gore, a tugu bih liječila slatkišima. Bila sam svjesna da to nije rješenje, ali sam se tješila izgovorom da još SAMO DANAS jedem slatko. I tako svaki dan, dan za danom… Često sam se sa nezadovoljstvom gledala u ogledalu, posmatrala do čega sam se dovela, čak sam izbjegavala i da se fotografisem sa decom.

Onda sam odlučila da želim promenu. Odlučila sam da ne želim da se jednog dana neko ruga mojoj djeci na račun izgleda njihove majke. Znala sam da ako smršam, to ću ponovo biti ona stara, nasmijana ja, koja mi je mnogo nedostajala. I to traženje stare sebe mi je predstavljalo najveći problem u životu.

Uplatila sam tri meseca programa i obećala sebi da ću se natjerati da što više ispoštujem pravila.

Za mene je program bio nešto novo i radovala sam se početku. Bilo mi je drago što sam imala nekog stručnog ko će me posavjetovati o ishrani, treninzima, ali i dati vjetar u leđa kada nastupi kriza. Osjećala sam se posebno, kao da celi tim radi samo za mene. Prvi rezultati su mi bili jaka motivacija, shvatila sam da ako radim sve kako mi je napisano, kilogrami će spadati sve više i više. Iz dana u dan sam gledala promene na sebi, a radnici Atike su me dodatno ohrabrivali.

Pronašla sam način i da odradim treninge, radila sam ih u sobi zajedno sa decom, vremenom sam ih zavoljela i postali su moja svakodnevica.

Prvu krizu sam doživjela nakon 1,5 meseca programa – tu sam već bila izgubila oko 10 kilograma, pa sam se malo opustila. Praznici, kolači i slatkiši su mi teško pali i ponovo sam počela po starom. Bilo mi je potrebno više od mesec dana da se vratim u kolosjek.

Ponovo sam se natjerala i rekla sebi da moram završiti ovaj posao, moram završiti s programom i stići do svog cilja. Razgovarala sam s psihologom koji mi je dosta pomogao, kao i nutricionista, ali najveću snagu i motivaciju su mi dali treneri. Svaki odrađeni trening je bio moja nova dnevna pobjeda. Prema svima njima sam mogla biti iskrena i priznati svoje greške i propuste. Ohrabrili su me da nastavim dalje, osjetila sam se kako se saosjećaju sa mnom. Sada, nakon skoro 8 meseci druženja i 22 kilograma manje, postigla sam svoj cilj i s ponosom mogu da kažem da sam pobijedila samu sebe.

Naučila sam da nije smak sveta ako s vremena na vreme pojedem nešto nezdravo, već da problem nastaje ako to postane moja rutina. Naučila sam da je kvalitetan trening više od pola odradjenog posla po pitanju dobrog izgleda. Osjećam se lakše, psihički sam rasterećena. Sviđa mi se moj odraz u ogledalu. Prijaju mi komentari na račun mog novog izgleda, i mogu da kažem da sam jako srećna.

Moja članarina ističe za par dana, a plan mi je da mi se ishrana i dalje bazira na principu Atike. Sad sam već dosta toga naučila i smatram da mogu samostalno da se zdravo hranim. Takođe, planiram da ipak nastavimo neki vid druženja uz program Zategni se, i da na taj način dodatno poradim na svom izgledu. Ovim putem želim još jednom da se zahvalim svim zaposlenima u Atici, priznajem da bez njih ovakve rezultate ne bih mogla postići. Svoj posao su odradili stručno i profesionalno, a zajedno smo bili odličan tim. Uplata Atika programa mi je definitivno bila jedna od boljih odluka u životu.

3311