Koji su to najčešće zastupljeni simptomi depresije?

Da bi se postavila dijagnoza depresije, neophodno je kod osobe pronaći barem 5 ustaljenih simptoma depresije od čega je jedan obavezan simptom depresivno raspoloženje ili izostanak zadovoljstva. Takođe, potrebno je da utvrđeni simptomi budu prisutni barem dve sedmice tokom svakog dana. Neki od najčešćih simptoma depresije, osim navedenih,  jesu: nedostatak volje za svakodnevne aktivnosti, poremećaj spavanja, osećaj krivice ili bezvrijednosti, smanjena koncentracija, nemogućnost donošenja odluka, te poremećaj ishrane.

Konkretno, poremećaj ishrane se može kretati u dva pravca: pretjerano konzumiranje hrane ili umanjeno konzumiranje hrane.

Koji su sve načini uticaja depresije na navike konzumiranja hrane?

Istraživanja koja su se najčešće sprovodila na ovu temu, bila su na osnovu uticaja depresije na poremećaje ishrane. U skoro svim slučajevima, utvrđena je pozitivna povezanost između depresije i sklonosti da se razvije neki vid poremećaja ishrane. Konkretno, najčešće bi to bilo emocionalno prejedanje. To je razlog zašto pod spomenute simptome depresije možemo uvesti i odnos prema hrani.

Kada je reč o depresiji, niska volja za svakodnevne aktivnosti pod koje spada i redovno uzimanje hrane zbog normalnog funkcionisanja, može uticati na neredovan unos hrane, izgladnjivanje, oslabljivanje tela, što dodatno utiče na tromost, iscrpljenost i bezvoljnost. Sa druge strane, tok uzimanja hrane može biti i sasvim drugačiji. Nauka je pokazala da je sinteza neurotransimitera dopamina jeste glavni izvor osećaja zadovoljstva, a da na lučenje dopamina direktno utiče unos ugljenih hidrata i masti kroz različite nezdrave namirnice.

Ono što je zanimljivo jeste da je prilikom unosa ugljenih hidrata i masti dolazi do direktnog lučenja dopamina i stvaranja osećaja prijatnosti i ispunjenosti. To je razlog zašto često čujemo da slatkiši, peciva ili grickalice čovjeka čine srećnim i zadovoljnim. S obzirom na svoje instant dejstvo, osobe koje pate od depresije i čija je volja za socijalnim kontaktima i aktivnostima, koje mogu biti izvor zadovoljstva, svedena na minimum, veoma često pribjegavaju ovom vidu „sreće“ koju mogu osjetiti ležeći u svom krevetu i ne ulažući nikakav napor koji bi mogao rezultirati istinskim osjećajem zadovoljstva zbog ostvarenog cilja, postignutih rezultata ili obavljene aktivnosti.

Na koji način funkcioniše sistem nagrađivanja hranom kod osoba koje pate od depresije?

Prethodno navedena veza je uzročno – posljedična i stalno vodi ka tome da se osoba kreće u „začaranom krugu“ koji bismo mogli objasniti na sljedeći način: ukoliko neko pati od depresije, kako smo ranije spomenuli, obavezno ima prisutan osećaj depresivnog raspoloženja ili nedostatka zadovoljstva. Da bi nešto promijenila, osoba teži ka brzom zadovoljstvu za koje ne mora uložiti veliki napor, a to je nezdrava hrana. Kada pojede, na primer, čokoladu, luči se neurotransmiter dopamin koji pruža osećaj prijatnosti. Taj osećaj prijatnosti je kratkotrajan i nestaje.

Osoba se opet upušta u isti ovaj proces. Kao rezultat stalnog unosa nezdrave hrane, nastaje nagomilavanje kilograma koje imaju direktan uticaj na stvaranje nezadovoljstva svojim izgledom, zdravstvenih problema, tromosti, a to u kombinaciji izaziva neprijatne emocije i osoba opet poseže za hranom kako bi izazvala zadovoljstvo i tako u nedogled. U prilog ovoj činjenici ide i praksa koja je pokazala da kombinacija ugljenih hidrata i masti u mozgu stvara ovisnost koja dodatno upotpunjuje ovaj proces.

Kako uspostaviti balans u ishrani kod osoba koje pate od depresije?

Kod osoba koje ne konzumiraju redovno hranu, te na taj način čine svoj organizam usporenim, gube kilograme i iscrpljuju se, neophodno je uspostaviti, za početak, redovnije obroke. Naravno, nerealno je očekivati od osobe koja pati od ovog poremećaja da uspostavi tri obroka dnevno koja su dovoljno nutritivno obogaćena, ali uz adekvatnu pomoć, podršku porodice, a naročito stručne osobe, bez vremenskog ograničenja i očekivanja, obroci se mogu učiniti, za početak, kvalitetnijim, a vremenom i redovnijim.

Kod osoba koje unose nezdravu hranu u cilju postavljanja ličnog zadovoljstva je od velike važnosti da ima redovne obroke, ali i obroke koji su ujedno nutritivno obogaćeni. Ukoliko bismo rekli da je za poboljšanje depresije dobro unositi ugljene hidrate i masti, osobi koja pati od ovog poremećaja bismo napravili samo dodatni problem, otvorili jednu novu epohu nezadovoljstva i kratkoročno poboljšanje. S obzirom da na tom nije u cilju, neophodno je fokus staviti na zdrave namirnice koje su se pokazale veoma produktivne kada je reč o depresiji.

Iz tog razloga, za osobu koja pati od nekog vida poremećaja ishrane koji je vezi sa depresijom, veoma je važan timski rad nutricioniste i psihologa koji će zajedničkim pristupom osobi obezbediti povjerenje, razumijevanje za povremeni neuspjeh, podršku i podstrek za nastavak i dolazak do krajnjeg cilja.

Dakle, ne mora nezdrava kombinacija biti jedini okidač lučenja dopamina, na primer, isti efekat imaju i mahunarke.

Ujedno, zavisno od stepena poremećaja i zainteresovanosti osobe za svakodnevicu, uvek je potrebno tražiti neke dugoročne izvore zadovoljstva, naročito aktivnosti koje utiču na relaksaciju tela i psihe, da li to bio razgovor sa stručnom ili bliskom osobom, ili neki oblik kretanja, disanja, sitnih pokreta i slično. Kombinacija svih navedenih činilaca u velikoj meri mogu depresivnim osobama olakšati svakodnevicu i učiniti iskorak ka ozdravljenju.

1523