Da li vam se ikada desilo da ste odbili nečiju molbu, zahtjev ili da su vam se razilazila mišljenja, pa da ste zauzvrat dobili ljutnju ili nerazumijevanje? Niste jedini koji su imali takvo iskustvo, pa vam zato dajemo tri savjeta kako da kažete NE, a da se ne krivite zbog toga.
Za početak je dobro da se zapitamo šta moramo, šta trebamo ili šta možemo uraditi. Kada budemo znali šta ne moramo raditi, lakše bi nam bilo da stojimo iza svojih riječi i da nas manje pogađa tuđe mišljenje, koje često zna da bude suprotno našem očekivanju.
Evo kako to može izgledati: imali ste naporan dan i na prijateljičin poziv za kafu morate reći „NE“. Pre nego što stignete da joj objasnite da se već sutra možete videti, jer vam je sada potrebniji odmor zbog pada koncentracije, lošeg imuniteta i nervoze, dobijete nekoliko hladnih riječi u stilu „Ne moraš!“, „Da, da, razumijem, bez brige!“ i tome slično.
Normalno je da ćete nakon toga osećati krivicu, jer je to ipak draga osoba kojoj uvek stojite na raspolaganju i koja vas je mnogo puta razumjela, ali ne treba zaboraviti da vam je i ovog puta trebalo razumijevanje jer imate razlog uz koji ste ponudili i rješenje.
Krivica je učestalija kod osoba koje svoju vrijednost potvrđuju samo onda kada slušaju druge i kada im ispunjavaju želje, kao i kod onih koji imaju manjak samopouzdanja i prisutan strah od odbacivanja. Problemi u komunikaciji se pojačavaju ako se ona vodi sa ljudima koji su nam bitni i ako nam je stalno da im pomognemo ili da se razumemo, uprkos otežanom načinu komuniciranja.
Da ovakve i slične komunikacije ne bi završile konfliktom, predlažemo vam tri saveta kako da kažete „Ne“, a da ne osjećate krivicu nakon toga, te da ostanete istrajni u svojoj želji da iz bilo kojeg razloga koji je vama trenutno bitan odbijete nečiju molbu, zahtev ili da ne odreagujete na nečije riječi odmah na prvu.
Pre nego što popustite i po navici i ovaj put kažete „DA“, procijenite koja je posledica koju snosite zbog toga. Ako poučeni ranijim iskustvom zaključite da će „DA“ doneti više stresa, manje energije, oduzimanje vremena koje vam je potrebno za bitnije obaveze, mrzovolju, više teških riječi u komunikaciji, manje sna, onda to znači da u ovom trenutku reč „DA“ jeste samo lažna usluga.
Tako da je bolje da je saopšti neko drugi, a da vi ovaj put ostanete suzdržani i na miran način izgovorite „NE“.
Reč “NE” se može izgovoriti na drugi način, tako da ne zvuči kao da ste kategorički otpisali bilo kakav vid kompromisa. Zamislite sebe u toj situaciji, da li je ljepše kada od sagovornika dobijete samo odgovor “NE”, “Neću.”, “Ne mogu.”, ili “Žao mi je, ali ovog puta sam spriječen/a da ti pomognem, ali ako mogu pružiti pomoć za nešto drugo, javi mi.” ili “Razumijem te, razmisliću malo i javiću ti.”. Iskoristite ove primjere i u vašem slučaju.
Konflikt često nastaje zbog načina komunikacije, pre nego zbog samog problema. U tom slučaju je dobro koristiti „ja poruke“ kako biste mirno saopštili svoj stav i ne biste zvučali kao da osudjujete sagovornika. Umesto da kažete „Ljut/a sam zbog tebe!“, ili „Ti si kriv/a“ iskoristite ovaj obrazac:
Osjećam se ____ (KAKO?) kada ti ____ (OPISATI PONAŠANJE BEZ VRIJEĐANJA) zato što ____ (KOJI JE RAZLOG ŠTO SE VAS TO POVREĐUJE). Zato želim (ili HOĆU; NE ŽELIM) ____ (NAVESTI ŠTA ŽELITE DA SAGOVORNIK URADI).
Dakle, nećete koristiti fraze kao što su „Ti trebaš.“ ili „Ti moraš.“, već reći šta je to što bi vas usrećilo ili spriječilo ljutnju ukoliko bi to sagovornik ispunio.
