Savremeni način života je duboko izmijenio naše navike spavanja. Samo u protekloj deceniji prosječna dužina spavanja je opala sa 8 na 6.5 sati, što se sve više razlikuje od preporučenih 7.5 do 9 sati noćnog sna. Međutim, bez obzira na dužinu spavanja, smanjen kvalitet sna se danas sreće kod svake treće odrasle osobe.

Upravo uloga sna kao bitnog biološkog faktora u nastanku mnogih oboljenja postaje fokus istraživanja vodećih naučno-medicinskih centara širom sveta. Pa, evo samo nekoliko naučnih činjenica koje će učiniti da drugačije posmatrate odnos manjka sna i vaše vage.

Kako manjak sna utiče na naš apetit?

Zbog manjka sna generalno više jedemo. Skorašnje studije pokazuju da su osobe kojima je dužina spavanja tokom noći bila ispod 6 sati, naredni dan konzumirali u prosjeku 400 kalorija više nego kada su spavali 7 ili 8 sati. Možemo reći da upravo tih 400 kalorija čine jedan dodatni obrok (5 jaja sadrži otprilike toliko kalorija).

Zbog manjka sna jedemo pogrešne stvari. Pokazano je da, ukoliko smo imali samo jednu noć manjka sna, sutradan naš podsvjesni odabir hrane su obično visokokalorijski obroci bogati šećerima i mastima. Tako da ćemo pre da posegnemo za krofnama ili picom nego za žitaricama i povrćem.

Zbog manjka sna jedemo u pogrešno vreme. Obroke ćemo pre konzumirati kasnije tokom dana ili kasno naveče, nego li to obično radimo kada imamo uredno prospavanu noć. Noćni obroci remete cirkadijalni ritam, doprinoseći nastanku suvišnih kilograma i nastanku insulinske rezistencije. Što kasnije obrok pojedete negativnije će uticati na sam kvalitet sna, što dalje uspostavlja začarani krug poremećenog sna i prehrambenih navika.

Kako manjak sna utiče na dobijanje kilograma?

Manjak sna nas čini sedentarnim, odnosno rijeđe ćemo se odlučiti za fizičku aktivnost i treninge. Ako ovome dodamo prethodno spomenuti uticaj na apetit i prehrambene navike, dolazimo do savršenog recepta za nastanak gojaznosti, što predstavlja glavni faktor rizika za nastanak dijabetesa tip 2.

Zanimljiva su otkrića koja pokazuju da sve ovo prati i neravnoteža hormona koji igraju ulogu u energetskom balansu organizma i regulaciji gladi (smanjena aktivnost leptina i povećana aktivnost grelina), što takođe otežava kontrolu održavanja težine- telo pre sagorijeva mišiće, a zadržava masne naslage (upravo suprotno od onoga što želimo).

Kako manjak sna utiče na nastanak dijabetesa?

O ovome bi se moglo pisati čitavo jedno poglavlje, ali možda najbolji način da sagledate ovaj odnos, jesu rezultati studije u kojoj su mladim i potpuno zdravim ispitanicima ograničili spavanje na 4 do 5 sati tokom noći.

Nakon nedelju dana ovakvog ritma spavanja, ispitanicima je rađen test tolerancije na glukozu (OGTT test koji se koristi pri dijagnozi inzulinske rezistencije i dijabetesa) i svi ispitanici su ispunjavali uslove za dijagnozu predijabetesa. Na vama ostaje da zamislite šta se dešava sa ljudima koji su vrlo često izloženi ovakvim ritmovima spavanja tokom dužeg vremenskog perioda (zdravstveni radnici, vozači, stjuardese, itd.).

Kada dođe do narušenog zdravlja uvek ćemo pre okriviti genetske faktore ili faktore našeg okruženja, jer na taj način imamo osećaj da se radi o uticaju nad kojim nemamo pretjerano kontrolu. Međutim manjak sna je definitivno faktor koji mi kontrolišemo.

4039