Sve do trenutka kada sam spakovala svoje stvari, nisam razmišljala kako ću se osećati zbog toga što odlazim od porodice. Kada sam zatvorila kofer pun uspomena, momentalno me je udario talas nostalgije, iako još nisam otišla.
Suprug i ja smo odlučili da započnemo novi život u Frankfurtu. Nekako se sve poklopilo, tako da kad smo pronašli poslove, veoma brzo smo pronašli i stan. Nisam imala oko čega da se stresiram i sve je izgledalo sudbonosno, a ja sam to protumačila kao kartu za sreću. Nisam mogla da očekujem ovako drugačiji i turbulentan period.
Prvi dan posla sam upamtila kao veoma strašno iskustvo. Od silne treme nisam mogla da progovorim celi dan, i od tog prvog utiska koji sam stekla, nastavila sam odlaziti na posao u grču. Postala sam svjesna svog naglaska, nedostatka riječi i nespretnog izražavanja, što me je demotivisalo da uopšte ulazim u komunikaciju sa ljudima. Povukla sam se u sebe i glumila introvernu osobu. A ja sam sve suprotno od toga: ekstrovertna, druželjubiva, komunikativna.
Nedostatak druženja me uništio. Psihički sam pala, postala sam uplašena, nesigurna, a iz toga se izrodila netrpeljivost i nervoza koja je počela uništavati jedini odnos koji imam u novoj sredini – moj odnos sa suprugom. Počele su česte svađe koje su se gomilale do te mere da su gluposti prerastale u ozbiljne frustracije, a nikada nismo tako funkcionisali.
Nisam se osjećala ispunjeno, iako sam dobila sve što želim, a to je bio dovoljan argument da shvatim gde leži izvor problema – u meni. Njemački teško progovaram, što je značilo da problem ne mogu da riješim u Frankfurtu, a znala sam da kući neću uskoro. Ali to me nije spriječilo da se bacim u potragu koja se završila uspešno. Saznala sam za Atika program za psihu i odmah sam kontaktirala tim.
U samom početku programa psiholog me uvodio u prepoznavanje uzroka stresa koje je proizilazilo iz pretjeranog razmišljanja. Dobila sam savete kako da spriječim impulsivne reakcije i tako utičem na poboljšanje odnosa sa suprugom. Uveli smo obavezan dan za nas dvoje i trudimo se da isplaniramo zabavnu zajedničku aktivnost kroz koju se ponovo zbližavamo.
Toliko sam navikla na konstantan stres i pritisak koji sam sama sebi stvarala da mi je bilo teško prihvatiti promenu i život bez toga. Moj divni psiholog me svaki dan motivisao i to mi je bio veliki vjetar u leđa.
Sada, nakon programa, potpuno sam promijenila pristup učenju jezika. Dobila sam savete kako da kroz mape uma lakše savladam nove riječi i to mi je mnogo pomoglo. Kako sam se u međuvremenu opustila da pričam njemački, stekla sam i nove prijatelje.
Od velikog stresa nisam pazila šta konzumiram i totalno sam zanemarila redovnu ishranu. Atika nutrucionista je prvo radio sa mnom na prepoznavanju važnosti redovnih obroka a zatim i uvođenje namirnica koje treba da unosim kako bih imala dovoljno energije. Ne mogu se dovoljno zahvaliti svima.
