Shvatila sam da mi je dosta svega, kada sam osvijestila kako zapravo izgledam, koliko sam nesrećna i depresivna. Primijetila sam da izbjegavam slikanje, druženje i rekla sam dosta je više.
Najkritičniji mi je bio stomak, noge, zadnjica, a najviše mi je smetalo kako mi se lice izdeformisalo od debljine.
Veoma sam se loše osjećala, pogotovo kada sam trebala nešto kupiti od odjeće, jer sam uvijek morala uzeti najveću veličinu. Željela sam da obučem suknju ili haljinu, bez da krijem noge pune celulita. Maštala sam o tome da odem u saunu i na plivanje, a da imam snage da obučem kupaći. Nisam željela da ponovo doživim situaciju da se ne slikam sa svojim djetetom na rođendanu, jer se stidim kako izgledam.
Na početku programa je bilo teško, imala sam 19kg viška koji su ostali od trudnoće. Prva dva dana sam imala mučnine i vrtoglavice, ali već treći dan je bilo mnogo bolje. Prvu pravu krizu sam imala u PMS-u tokom prvog mjeseca programa, ali nisam poklekla. Nisam kršila plan ishrane, iako sam često sanjala hranu i privlačilo me je i ono što volim da jedem i što ne volim. Najviše mi je nedostajalo tijesto i sladoled, a čokolada i ostali slatkiši ne toliko. Kada mi je bilo teško javljala sam se psihologu i ona me je motivisala i pomagala mi da prebrodim krize. Veoma sam zahvalna na tome.
Shvatila sam poslije svega da ne postoje izgovori i da ne trebamo dozvoliti da hrana vlada našim zivotima. Za sve u životu čovjek treba da bude umjeren, pogotovo kad je hrana u pitanju.
Mnogo sam srećna i napokon sam zavoljela sebe i svoje tijelo i prihvatila njegove nedostatke.
Primijetila sam da sam psihički mnoge bolje, imam više volje i želje da radim na sebi. Svu garderobu sam morala promijeniti, jer je veličina koju nosim tri broja manja nego ranije.
Želim da kažem da i kada je najteže ne treba odustati, već krenuti još jače ka cilju, jer sa Atikom je cilj i više nego dostizan.
