Zimski izazov trajao je 49 dana i privuklo me da sa njim krenem jer je drugačiji u odnosu na ostale programe. Sa Atikom družim se duži period i uvijek se vraćam jer volim i promjene koje uvodi. A Zimski izazov bio je nešto sasvim novo i drugačije. Dopao mi se iz razloga jer sam ga doživjela baš kao izazov, odnosno to je jedna igrica od 49 dana koju želim uspješno da pređem.
Šta me motivisalo da krenem sa Zimskim izazovom?
Zovem se Aleksandra i imam 28 godina. Mama sam trogodišnjaka i to je moja osnovna uloga a pored toga radim kao medicinska sestra.
Prvi put kad sam krenula sa Atikom izgubila sam 25 kilograma i to mi je bio ogroman uspeh i pokazatelj da mogu ostvariti svoje ciljeve, a takođe da mogu odoliti slatkišima. Dan mi je zaista haotičan i imam razne obaveze i radim u smjenama. Taj užurbani način života doveo je do toga da malo skrenem s pravog puta i dobila sam par kilograma. Smetali su mi stomak i butine i činjenica da mnogo odeće u ormaru ne mogu da obučem.
Znala sam da je moj tim Atike jedino rješenje jer imam divna iskustva sa vama. I čim sam pročitala da imate nešto novo, novi izazov, znala sam da je to najbolji izbor za mene.
Kako sam se osjećala u toku izazova?
Kao što sam opisala, izazov je trajao 49 dana i bio je drugačiji u odnosu na druge programe i svidjelo mi se jer sam ga doživjela upravo kao izazov. Za mene je izgledalo kao jedna igrica koju želim da pređem uspešno sa svim pohvalama i nagradama. Takođe, po prirodi sam štreber pa sam odmah pripremila svesku, sve sam ispisala po sedmicama, izmjerila se i čekala uputstvo.
Trudila sam se da sve poštujem tako kako mi je rečeno jer sam tako sebi odredila. Kriza je bilo dosta ali imam tu sreću da i moje dijete voli Atika mafine, palačinke, hleb i nisam imala poteškoće u pripremanju obroka. Od hrane mi nije ništa nedostajalo i sviđa mi se jer se koristila hrana koja je tradicionalna.
Uvek sam slikala svoje obroke i postavila ih na Zajednički zid jer me radovalo to što je više ljudi na izazovu, da smo krenuli isti dan, da zajedno pratimo. A posebno me motivisalo to što su i članovi tima bili na izazovu i uvek sam mislila kako ne smijem da izdam članove tima.
Šta nakon izazova?
U toku izazova ostvarila sam svoje ciljeve koje sam imala samo za taj period od 49 dana. Osjećala sam se jako lijepo, uspjela sam sve uklopiti sa svojim obavezama i smjenama na poslu i nikad nisam bila gladna.
Taj osećaj motivisao mi je da nastavim sa Proljetnim izazovom jer sam željela da i dalje budem deo jedne veće grupe i da nastavim da se družim sa članovima tima jer znam da su i oni nastavili sa tim izazovom. Radujem se da vidim kako će ovaj izazov da prođe a do sad, najviše mi se sviđa to što su obroci zaista u skladu sa proljećom i sve je šareno i u bojama (npr kad koristiš različite vrste povrća).
Radujem se i novim izazovima u toku Atike!
