Skoro svima nam se dešava da preskočimo obrok. Neki su prezauzeti, kasne i nemaju vremena za obrok. Neki misle da će preskakanjem obroka izgubiti na telesnoj težini. Naprotiv, redovno preskakanje obroka dovodi do povećanja telesne težine i negativno utiče na naše zdravlje. Evo šta se dešava u našem telu kada preskočimo obrok.
Kako telo dobija energiju iz hrane?
Preskakanje obroka dovodi do nestabilnog nivoa glukoze (šećera) u krvi koja je osnovni izvor energije za sve ćelije u našem telu uključujući ćelije mozga. Glukoza se unutar ljudskog organizma proizvodi iz sadržaja nutritivnih elemenata kao što su ugljeni hidrati, masti i proteini (belančevine). Prosto rečeno, sva hrana koju jedemo biva pretvorena u glukozu.
Zašto preskakanje obroka dovodi do prejedanja i prekomerne težine?
Kada preskočimo obrok šećer u krvi padne i mi osećamo glad. Preskakanje obroka će nas učiniti gladnijim, a za prvi sledeći obrok ćemo se prejesti kumulativno unoseći više kalorija nego što nam je potrebno u jednom danu. Svaki put kada unesemo hranu u organizam pankreas luči hormon insulin čiji je glavni zadatak da šećer u krvi preusmeri tamo gde je potreban u telu.
Kakve su dugoročne posledice preskakanja obroka?
Svaki višak hrane odnosno energije biva skladišten u adipoznom, odnosno masnom tkivu. Dugoročno, preskakanje obroka dovodi do dobijanja na telesnoj težini suprotno mišljenju da preskakanjem obroka jedemo manje i time gubimo na težini.
Varijacije u nivou šećera u krvi su posebno opasne u slučaju insulinske rezistencije, kao i kod osoba sa dijabetesom. Hiperglikemija (povišen nivo šećera u krvi) dovodi do oštećenja malih kapilara u bubrezima, očima, perifernim nervima i ostalim ćelijama u našem telu dok hipoglikemija (snižen nivo šećera u krvi) može da dovede čak i do kome.
Zašto neredovni obroci usporavaju metabolizam?
Šta je to tačno metabolizam, reč koju tako često koristimo? Metabolizam je skup svih biohemijskih procesa koji se odvijaju u našem telu sa ciljem održavanja organizma u životu. Hrana koju jedemo prolazi kroz naš gastrointestinalni trakt gde se vari, apsorbuje, metabolizuje (neiskorišteni ostaci se eliminišu) i time postaje deo nas.
Neredovnim obimnim obrocima metabolizam se usporava. Jedan od razloga je taj što je potrebno dosta vremena da se jedan obiman obrok svari, apsorbuje i iskoristi u telu u prave svrhe. Iz jednog obroka naše telo iskoristi šta mu je potrebno u tom trenutku, a ostalo preusmeri u adipozno odnosno masno tkivo (i druge lokacije u telu) gde se skladišti za kasnije potrebe.
Koje su ostale posledice preskakanja obroka?
Svi smo nekada iskusili osećaj umora i pospanosti nakon prevelikog obroka. To se dešava jer je “sva“ krv nakon velikog obroka usmerena ka našem stomaku gde donosi kiseonik i gde se odvija proces varenja. U zavisnosti od toga od čega nam je sačinjen obrok, potrebno je 3-6 sati da se obrok svari, apsorbuje i metabolizuje u telu.
Posledica toga je smanjen osećaj gladi duži vremenski period nakon obimnog obroka, što dodatno smanjuje broj obroka u danu, pa ćemo jesti jednom ili dva puta, ali ćemo istovremeno povećavati količinu. Suprotno tome, manji obroci se brže i efikasnije vare i apsorbuju, te se time ubrzava metabolizam.
Zašto je važno da metabolizam bude brz?
Energija se u telu koristi za metaboličke procese. Učestalijim obrocima mi sagorevamo više energije odnosno kalorija za sam proces varenja, a skladištenje viška je svedeno na minimum. Kada jedemo više puta po malo, imaćemo više energije za druge životne potrebe, a hranljivi sastojci će efikasnije biti iskorišćeni u našem telu.
Šta se dešava u telu kada mu ne dajemo redovne obroke?
Kao što sam već pomenula, obimnim neredovnim obrocima doprinosimo otežanom varenju i dobijanju energije, odnosno glukoze iz hrane koja nam je potrebna za život. Naš mozak koji, prosto rečeno, rukovodi ostatkom tela funkcioniše na glukozi. Kada on ne primi dovoljno glukoze odnosno “goriva“ u određenom trenutku, organizam prelazi u režim gladovanja i oslobađaju se hormoni stresa.
Mozak ima malo raspoloživog goriva i donosi odluku o najboljem korištenju preostale energije. Kao posledicu možemo dobiti glavobolju/migrenu, postajemo razdražljivi, nervozni i teže se fokusiramo kada naš mozak nema dovoljno energije da rukovodi ostalim telesnim procesima.
Redovnim i izbalansiram obrocima mozak, ali i svi ostali organi/tkiva/ćelije u organizmu dobijaju uravnotežene količine glukoze u kontinuitetu, što je potrebno za normalno funkcionisanje, rast i obnovu. Kada ne preskačemo obroke poboljšavamo produktivnost, pamćenje, pobeđujemo loše raspoloženje i umor.
Koji je idealan razmak između obroka?
Neka vam razmak između svih obroka u toku dana, uključujući i užinu, bude 3 do 4h. Naravno, ovo je generalna preporuka i zavisi kako od individue tako i od spoljašnjih faktora kao što su vaše dnevne obaveze.
U zaključku, odgovarajuće porcije zdravih obroka trebaju biti ravnomerno raspoređene tokom celog dana. Ako pokušavate da izgubite na težini i poboljšate fizičko i mentalno zdravlje, takođe je važno da u toku dana unosite optimalnu količinu tečnosti, spavate dovoljno i bavite se fizičkom aktivnošću.
