Oko 40% našeg ponašanja koje izvodimo je automatizovano, što naravno, ima svoju funkciju, ali istovremeno, takav mehanizam može biti i dobar i loš. Pozitivna strana je ta što nakon 426. puta uključivanja veš mašine ne morate čitati prospekt kao da to činite prvi put. No, ako ste usljed čestog ponavljanja usvojili naviku da nakon obroka pojedete slatkiš, pa se ta radnja pretvorila u potrebu nalik ovisnosti, onda ipak govorimo o lošijoj strani učenja.
Ma koliko navike bile loše, bitno je znati da mozak kroz njih štedi energiju i oslobađa prostor u radnoj memoriji, onoj koju koristimo svaki dan. Da nije tako, bili bismo sposobni raditi svega dvije ili tri aktivnosti u toku dana, dok bi sve ostalo bilo na čekanju. Postavlja se sada pitanje kako prepoznati lošu naviku i kako se nje osloboditi?
Savjeti kako postepeno i temeljno menjati navike
Prepoznati naviku
Prvi korak jeste sticanje uvida u svoje navike. Možda Vam se nekada desilo da tek u kontaktu ili razgovoru sa drugima vidite da pojedine radnje činite drugačije od drugih i da se onda zapitate: Zašto ja ovo radim? U redu je, ne trebate kriviti sebe, jer krivica može samo dodatno blokirati priliku za učenje. Umesto toga, uzmite papir i olovku i zapišite u tezama šta ste radili protekla dva ili tri dana. Ukoliko će Vam biti lakše, zapišite svoje dnevne aktivnosti kroz narednih nekoliko dana. Šta se to ponavlja i šta biste mogli menjati? Zapišite makar dve navike koje želite menjati, na primer: Želim umesto gledanja televizije otići u šetnju.
Promjena jedne navike vs. Promjena više navika odjednom
Promjena navike zahteva veći utrošak naše energije i mentalnih kapaciteta, tako da bi predugačak spisak mogao stvoriti preveliko opterećenje i dovesti do toga da ostanemo blokirani. No, kada odaberemo jednu novu i zdravu naviku, kao što je na primer odlazak u šetnju, korisno je nadovezati još barem jednu njoj sličnu, podjednako korisnu. Na primer: Uz šetnju ću popiti čaj umesto prošle navike da za večeru uz televiziju pojedem kesicu čipsa. Na ovaj način, uz šetnju koja opušta telo i daje mu energiju, čaj će vas dodatno opustiti i učiniti da nakon šetnje brže utonete u san.
Nagrada za trud
Kada osvestimo lošu naviku, možemo primjetiti i neke njene pozadinske efekte, na primer „Ne pušim cigarete, ali primjećujem da u momentu stresa nekoliko dimova može da me umiri.“. Ovo je primer u kojem uzimanje cigarete izaziva osećaj umirenja što je za naše napeto telo vid nagrade. No, ako znamo da nam navika šteti, kao recimo ova cigareta, onda je rješenje stvaranje zdravijeg obrasca ponašanja kod kojeg će slijediti adekvatnija nagrada. Na primer: Izazivač stresa – rok za obaveze na poslu – Nova rutina: Korištenje planera obaveza – Nagrada: Kupka za opuštanje nakon radnog dana. Ovim putem, nagrada će izazvati zdrav i prirodan način opuštanja pre nego što bi to učinilo nerviranje i ponovno uništavanje zdravlja, a mozak će povezati dve prijatnosti: strategiju organizacije za uštedu vremena i opuštanje.
Kako spriječiti misao „Ne da mi se!“?
Početna upornost i euforija za promenu navika umiju da splasnu kada nas sustignu obaveze, stari okidači našeg ranijeg ponašanja ili kada nam jednostavno naiđe loš dan. Da bismo podržali naš mozak na putu učenja, potrebno mu je dati realan scenario, bez izgovora i zavaravanja.
Umesto: „Ne da mi se prošteti, pre će me opustiti televizija“.
Zamislite scenarije i tok radnje:
- 1. Izgubiću korisnih sat vremena i poješću kesicu grickalica što će mi dati osećaj nadustosti.
- 2. Nervoza će se preneti na san, slabo ću spavati i sutra neću imati energiju i koncentraciju za posao.
- 3. Već mi je poznat šta bude kada koristim staru naviku, prošetaću ipak da ne prekidam zdravi kontinuitet.
Ukoliko pokušate primeniti ovaj put promene, sigurno je da će se Vašem telu „osladiti“ i da će doći do lučenja prirodnog hormona sreće i zadovoljstva koji se javlja kada učimo i činimo dobro svom telu. Početno odbijanje promene nije znak da to nikada nećete uspjeti i da nije za Vas, naprotiv, to je samo znak da se mozak protivi radu i ponovom ulaganju pune svijesti prilikom novih obrazaca ponašanja.
