Šta je perfekcionizam?

Stručnjaci imaju tendenciju da definišu perfekcionizam kao kombinaciju pretjerano visokih ličnih standarda i pretjerano kritičnih samoevaluacija, odnosno perfekcionisti su osobe koje misle da ono što urade nikada nije dovoljno dobro.

Veliki broj osoba ima pogrešno mišljenje i smatra da je perfekcionizam dobra motivacija ali ipak to nije tačno. Perfekcionizam može izazvati osećaj nezadovoljstva svojim životom a taj osećaj kroz određeni vremenski period može dovesti do pojave anksioznosti, depresije kao i do poremećaja u ishrani.

Perfekcionizam predstavlja jednu vrstu prisile. Osoba kojoj sve mora biti „na mestu“ oseća unutrašnji prisilu, pritisak da uvek mora da radi najbolje što može tako da ne prestaje sa radom sve dok ne postigne savršen rezultat u svojim očima. Savršeno je u stvari ono što je završeno, čemu nema šta da se doda ili oduzme.

Koji su tipovi perfekcionizma?

Perfekcionizam se može podijeliti na tri osnovne vrste:

• Orijentisan na sebe – kada očekujemo previše od sebe
• Orijentisan na druge – kada očekujemo previše od drugih
• Društveno propisan perfekcionizam – uvjerenje da drugi od nas očekuju previše (a mi to „moramo“ ispuniti)

U svakom od navedenih slučajeva radi se o postavljanju nerealnih standarda prema sebi i prema drugim ljudima. Takva očekivanja je teško ili nemoguće ostvariti i iz tog razloga perfekcionizam postane izvor patnje.

Koje su osobine perfekcioniste i osobe sa zdravom potrebom za uspjehom?

Vjerujem da se ponekad zapitamo i sami da li smo perfekcionista ili imamo određenu odgovarajuću potrebu za uspjehom. Ipak, postoje jasne razlike kod ova dva domena koja su predstavljena u tabeli ispod:

Na koji način je perfekcionizam povezan sa poremećajem u ishrani?

Veza između perfekcionizma i poremećaja u ishrani je lako uočljiva, odnosno osobe koje se bore sa perfekcionizmom žele da bude savršeni u svakom pogledu, uključujući savršeno telo i ishranu. Upravo ta želja za postizanjem savršenog tela ili ishranom na savršen način često ode predaleko i dovede do poremećaja u ishrani.

Perfekcionizam može dovesti do toga da osoba postane opsjednuta svojom težinom, ishranom, imidžom tela, vježbanjem ili predstavljenjem savršene slike svijetu. Osoba sa anoreksijom ne može da smrša onoliko koliko je zamislila. Osoba sa ortoreksijom će sve vreme da bira savršenu hranu za nju.

Osoba će krenuti na dijetu jer smatra da će biti srećna kad smrša. Kad postigne svoj cilj smatra da to nije dovoljno i onda će nastaviti da i dalje gubi na kilaži kako bi postigla savršenstvo koje je zamislila. To će dovesti do ograničavanja unosa određenih namirnica i samim tim do lošeg pogleda na ishranu.

Perfekcionista ima određena striktna razmišljanja u vezi ishrane, kao što su:

• Mišljenja je da druge osobe mogu da konzumiraju sve što požele ali to za njih ne vrijedi jer oni treba da imaju striktnu ishranu
• Hrana se klasifikuje kao dobra ili loša
• Ukoliko se previše hrane konzumira odmah sledi čišćenje (čišćenje organizma putem povraćanja ili sa upotrebom dijuretika)
• Ključno je da se unosi striktno određeni broj kalorija, svaka namirnica se meri
• Ako se unese veći broj kalorija sa pravilnim namirnicama odmah se to treba potrošiti (sa treningom ili preskakanjem obroka ili je u pitanju šejk)
• Prednost se daje gubitku kilograma u odnosu na zdravlje (radi se na gubitku kilograma čak iako bi ugrozili svoje zdravlje)
• Postoje tačno određena pravila u ishrani

Na koji način smanjiti osećaj perfekcionizma?

Postoje određeni koraci uz pomoć kojih možemo da radimo na tome da se smanji perfekcionizam, kao što su:

• Postanite svesni svojih pretjerano kritičnih misli – Kad primjetite da pretjerano kritikujete svoj ili tuđi rad (misao da ste trebali bolje da uradite svoj posao), sačekajte i pogledajte šta ste sve dobro uradili u toku svog poslovnog (ili privatnog) zadatka.
• Postavite realna očekivanja i planova – Ukoliko ste planirali da izgubite 15kg za mesec dana, razmislite i istražite da li je to realno moguće i da li bi ugrozili svoje zdravlje na tja način.
• Suočite se sa strahom od neuspjeha – Zamislite da niste pripremili obrok za večeru a obećali ste ukućanima da ćete to uraditi. Zapitajte se da li ćete biti gladni ako nemate obrok ili postoji mogućnost da nešto drugo napravite ili kupite za večeru.
• Prestanite da se upoređujete s drugim osobama – Svaka osoba je individua za sebe i ima svoj život. Ako ste vi dobri u odabiru odeće za posebne prigode, neko drugi može da bude uspješan u pripremi deserta. To ne znači da i vi morate da budete uspješni u pripremi deserta i to na istom nivou kao druga osoba.
• Organizovati obaveze po važnosti – Ukoliko imate veći broj obaveza rasporedite obaveze na osnovu toga koja je obaveza važnija. Napišite na papir sve obaveze koje imate i rasporedite po važnosti.
• Pronađite vreme za sebe – Zbog želje da sve uradite savršeno i da druge osobe to vide i da vas pohvale, rijetko kad imate vremena za sebe. Sebi ste zamislili da morate biti savršeno biće na cijeloj planeti zemlji. Sebi ste stavili ogroman pritisak i iz tog razloga važno je da odvojite vreme za sebe i svoj odmor.

1459