Nakon poroda je nastupio moj problem – postporođajna depresija u blažem obliku, a utjeha mi je bila hrana. Noćima nisam spavala, samo sam jela. Veliko ogledalo u tom trenutku u kući nisam imala, tako da sebe fizički nisam niti videla.
Šta se događa kada su kilogrami cjeloživotni problem?
Živim u Beogradu veoma brzim tempom, tako da moj dan počinje u 7.30h, a najčešće završava između 22 i 23h.
Celi život sam bila „bucka“. Stalno sam bila na nekim dijetama tokom života, a najviše sam smršala prije zabavljanja sa mojim sadašnjim suprugom, tada sam imala 78 kilograma.
Međutim, kako je vrijeme odmicalo, ja sam odlazila na ručkove, večere, sve više sam se opuštala i sve manje pazila na svoju ishranu i kilograme veoma brzo vratila. Nakon toga, ubrzo sam ostala u drugom stanju gde sam se ugojila još 30 kilograma. Pritom, imala sam i rizičnu trudnoću zbog visokog pritiska.
Šta dovodi do neuspjelih promjena?
Kada mi je dete napunilo 10 meseci, rekla sam sebi: „ E, sada bi bilo dosta!“. Otišla sam kod jedne poznate nutricionistkinje, te sam smršala 10 kilograma za kratak vremenski period. Međutim, taj način i sistem rada mi psihički nije odgovarao, tako da sam odustala.
Nakon toga perioda je došla Korona, pa sam vratila i tih izgubljenih 10 kilograma. Postala sam očajna, ali ništa konkretno nisam poduzimala.
Čim ustanem, pojedem neki slatkiš, na putu do posla svratim u pekaru i kupim sve što mi se jede i ne jede. Kada se vratim sa posla kažem mužu da nisam ništa jela i da sam gladna i onda obilno ručam. Poslije toga idem sa djetetom u park, budem mrzovoljna, nezainteresovana, mrzim sebe i sve oko sebe. Dođem kući, spremim dete za spavanje i onda kreće večera. Jela sam sve što mi dođe pod ruku.
Ja sam u svojoj glavi stalno maštala kako sam zgodna, kako mogu obući sve što mi se svidi… Ali, to maštanje ne traje dugo jer se pogledam u ogledalo i shvatim kako izgledam. Sebe sam strašno osuđivala, ali ništa po tom pitanju nisam poduzimala, samo sam se kretala sve dublje i dublje u svoj problem.
Dešavalo mi se i da propustim dosta slavlja gde su suprug i dete išli sami, a ja se nisam osećala dobro u svojoj koži, nisam bila sebi lepa i imala sam osećaj da me tako i svi drugi doživljavaju.
Kako ostvariti trajne rezultate?
Jednom prilikom sam otišla na 18. rođendan sinu moje drugarice u Švajcarsku. Kada sam je videla, ostala sam šokirana njenim izgledom. Pomoću Atika programa je transformisala svoj izgled, kao i njen sin, a ja sam ostala oduševljena. Odmah po povratku sam se i ja priključila Atici i od tada je krenuo moj novi odnos prema hrani i pogled na život.
Suprug me nikada nije kritikovao za izgled, a možda je trebao, da se brže „dozovem pameti“. Kada sam započela Atika program, zatražila sam njegovu podršku i zamolila sam ga samo da me ne sputava na putu ka mome cilju.
Nakon dva meseca i preko 18 kilograma manje, mogu slobodno da kažem da sam osoba koja ima daleko više samopouzdanja, koja ima kontrolu nad hranom, nema krize za nezdravim namirnicama, koja se zdravo hrani, a jede raznovrsno. Ono što me posebno raduje jeste da ne moram pola dana odvojiti za kuvanje hrane, a pritom hrana nije bljutava i jede je čitava moja porodica.
Do moga cilja me dijeli još nekih 27 – 28 kilograma, ali smatram da je početak najteži, a on je iza mene. Uneli ste neke nove boje u moj život, što i moji najbliži primete. Ali, ono što je najbitnije, osećam se zadovoljnom, nasmejanom i zdravom. Hvala Vam!
