Ja sam student i predavanja su bila, većinom, bila online a to je značilo da sam uvijek imala hranu oko sebe. Najviše vremena sam i provela u kući, sjedila sam i uvijek sam imala želju da nešto jedem. Moj hobby jeste kuhanje, pravljenje slatkiše i kad god mi se sviđa neko jelo, jela sam ga u velikim količinama. A najveća mana bila je to da nikad nisam imala doručak jer sam smatrala da ako doručkujem onda ću se još više udebljati. Upravo sam na Atici uvidjela da je potrebno da imamo redovne obroke i to sam primjetila i na osnovu priča od drugih osoba.
Kako je studiranje od kuće uticalo na ishranu?
Zovem se Jasmina i imam 24 godine i trenutno još uvek studiram. Obzirom da sam student u vreme Korone to je podrazumijevalo da su predavanja, većinom, bila od kuće. Na osnovu toga, najviše vremena sam i provodila kod kuće.
Znala sam da je meni i lakše da se posvetim ishrani, zdravijem načinu životu u odnosu na žene koje moraju svaki dan da idu na posao ili žene koje su majke. Međutim, ja nisam taj boravak na početku iskoristila pozitivno, već je hrana uvek bila tu uz mene. Zbog toga što sam puno sjedila i puno vremena provodila kod kuće, uvek sam imala želju da nešto jedem. Možda je to bilo i zbog dosade jer znam da se to dešavalo i drugim studentima.
Nije mi pomoglo ni to što je moj hobby pravljenje slatkiša i kuhanje a kad mi je neko jelo bilo ukusno onda sam jela velike količine tog obroka.
Ovo je sve dovelo do toga da nisam ni imala dobar odnos sa hranom i ugojila sam se.
Kako sam se odlučila za Atiku?
Već duži vremenski period imam želju da smršam, ali nikad nisam u tome uspjela. Preko ljeta se znalo desiti da smršam 2-3kg ali sam to i vratila. A pre par meseca dostigla sam kilažu sa kojom nikako nisam bila zadovoljna i znala sam da je vreme da nešto promijenim.
Moje kritične tačke bile su stomak, ruke i noge, ali najviše mi je smetalo kad vidim na ogledalu da mi stomak visi. Upravo zbog toga nisam se lijepo osjećala u svom telu i uvek sam pazila šta ću da kupim od odeće i kako ću se obući a to je znači da za mene uska odeća ne postoji.
Tokom zime bilo mi je lakše jer sam i lakše sakrila kritične tačke, ali ljeto nisam voljela jer je to značilo da ću teško sakriti svoj stomak, noge i ruke.
Moja rodica, uz pomoć Atike, uspjela je da izgubi više od 10kg za tri meseca. To mi je bilo impresivno i oduševilo me i znala sam da i ja treba da krenem sa tim timom. Ta odluka bila mi je najbolja odluka u mom životu.
Kako mi je bilo na početku programa?
Prvi dani bili su mi teški i sjećam se kako sam svako veče razmišljala da li ću ja uspjeti izdržati tri meseca. Porcije su mi bile dosta manje u odnosu na ono što sam ja naviknula. Takođe, bilo mi je teško da doručkujem jer sam uvek razmišljala da ako doručkuješ samo ću se još više udebljati. I prvih nekoliko dana sam imala jake krize i veliku želju za slatkišima i već sam treći dan mislila da ne mogu bez čokolade. Stručni tim mi je pomogao tih dana i da prebrodim tu krizu.
Nakon 7-10 dana bilo mi je dosta lakše i već sam se polako adaptirala na taj način ishrane i na količine. I želja za slatkišima se smanjila a u svakoj krizi radila sam sa psihologom i ostatkom tima i svaka kriza je prošla.
Prvi put sam prekršila program dok sam bila na odmoru jer nisam uvek uspjela da jedem čak ni približno po planu kako mi je nutricionistkinja predložila. Tad mi je bilo teško ali sam se brzo vratila u rutinu i izgubila sam višak vode koji sam dobila tih dana.
Prve veće rezultate sam vidjela nakon mesec dana, uslikala sam se na samom početku i kad sam se uslikala nakon mesec dana vidjela sam promene i to me dodatno motivisalo.
Kako se promijenio moj odnos prema hrani?
Ponekad zamišljam svoj život nakon ovog programa i nekad se uplašim da li ću se ponovo ugojiti. Međutim, u tom trenutku shvatim šta sam sve postigla i šta sam sve naučila u toku programa i taj strah nestane.
Uvidjela sam da nije potrebno da se prejedam i da jedem velike količine hrane. Zbog Atike sam dobila veliki interes za zdravu ishranu i sad se dosta sa tim bavim. Nekad jeste bilo naporno spremati 3 obroka na dan, ali sam se brzo naviknula na to, a isto moram spomenuti da su jela bila jako jednostavna i brzo napravljena.
A trenutak kad sam shvatila da se moj odnos prema hrani i obrocima promijenio jeste kad sam krenula da pravim doručak jer želim da doručkujem a ne zato što moram, zato što mi je tako u režimu. Sad doručkujem i znam da mi je taj obrok potreban. Znam da mi je potrebno da imam redovne obroke.
Svakoj osobi bih preporučila Atiku jer je tu tim stručnjaka koji će nam pružiti sredstva da ostvarimo svoje ciljeve. Znam da ja sama ne bih postigla ovako dobre rezultate.
