1 od 10 žena u svijetu doživi simptome depresije u prvoj godini nakon rođenja djeteta. Prije nego ovaj podatak nestane iz vaše memorije, podsjećamo da veliki broj majki prije simptoma depresije osjeti tugu, plačljivost, iritabilnost, hipohondriju, insomniju, smanjenu koncentraciju, glavobolju, gubitak apetita. Da li je onda kritika upućena majkama dobronamjerna? Ako ste majka ili poznajete neku majku, pročitajte naredni tekst.
Briga o detetu je broj jedan obaveza svake majke. Istovremeno, majka treba biti raspoložena, odmorna, sređena, uzor i primer svojoj djeci. Ako majka ima višak kilograma, okolina će je smatrati neodgovornom i zapuštenom – zar to što je rodila znači da može „takva“ da hoda?
Ukoliko, pak, pomisli na gubitak kilograma, može lako biti osuđena od strane okoline, jer umesto brige o djeci i porodici, ona „sada brine o tome kako izgleda“. U takmičenju komentara koja od ove dve strane je u pravu, imamo kao rezultat lik umorne majke, zbunjene i povučene u svoju ukalupljenu svakodnevnicu iz koje nije lako izaći.
Koje majke su sklonije depresiji?
Prema nekim istraživanjima, porod koji je protekao carskim rezom je jedan od faktora koji utiče na veću šansu za razvoj depresije. Carski rez sam po sebi podrazumeva duži oporavak i veću potrebu žene za pomoći i podrškom u prvim danima nakon poroda, što povećava osećaj „bespomoćnosti“.
Dok sa jedne strane imamo primjere gde okolina i običaji majku „tjeraju“ da odmah preuzme sve poslove i brigu oko bebe, nailazimo na iskustva majki koje kažu da su im bile „zabranjene“ bilo kakve obaveze, pokreti, pa čak i lagane aktivnosti oko bebe koje bi im u toj fazi pričinile zadovoljstvo. Prevelika briga porodice i intenzivno fokusiranje pažnje na majku umiju da stvore osećaj nesposobnosti za brigu o sebi i bebi.
Postoje istraživanja koja govore da su majke koje ne doje sklonije depresiji nego dojilje, ali isto tako i da majke dojilje, koje se bore sa simtomima depresije pre odustaju od dojenja.
Takođe, istraživanja pokazuju da su sklonije depresiji one majke koje su i pre trudnoće imale problem sa hormonskim disbalansom. Šta ukoliko okolina ne zna da se, po prirodi, nakon poroda oslobođa velika količina estrogena (koji u trudnoći „koči“ uticaj stresa) što dovodi do intenzivnijih emocija i promene raspoloženja kod majke? Iskustvo koje se tada može doživjeti pročitajte u narednim redovima.
„ Život u malom mestu podrazumeva da okolina zna za moj odlazak psihijatru. Meni to ne smeta, jer mi treba pomoć, ali je moja porodica osjetljiva na te teme. Konačno su prešli preko toga da mi psihijatar da tablete, ali meni nije lakše, jer sam od njih troma, a obaveze oko bebe me čekaju. Sada mi govore „Dobila si tablete, sada možeš normalno funkcionisati!“ pa se još manje trude razumjeti zašto sam ovakva. Kada sam predložila odlazak kod psihologa, rekli su da previše tražim.
Ja sam osoba koja se prejeda zbog emocija. Do poroda nisam znala šta je višak kilograma, a sada ih ima, tu su, osjetim ih na odjeći, vidim u ogledalu. Bila sam sigurna u sebe, žena koja je jasno upravljala svojim životom. To je još jedan razlog zašto sam tužna. Ako sam majka, ne znači da trebam imati tri puta više kilograma nego pre trudnoće.
Iako vidi da sam loše, muž mi pomaže tako što donosi slatkiše, mislim ne pomaže mi, ali on tako kaže. Zna da ću ih pojesti, jer kada ostanem sama sa bebom, jedina utjeha mi je prijatan ukus šećera u ustima. Dok jedem, nisam sama.
Razgovor sa drugim majkama mi ne pomaže, jer su sve „supermame“ samo ja ništa ne stižem i nemam volju. Prvo što me pitaju bude „Jesi li razmišljala da skineš koju kilu?“ kao da ja to sama ne znam. Ja samo želim biti dobra majka mom detetu, a osjetim da u ovakvom stanju to ne mogu biti.“
Šta mršavljenje predstavlja za majku?
Možete li pretpostaviti šta bi gubitak kilograma predstavljao za majku čije ste iskustvo pročitali u prethodnim redovima? Povratak samopouzdanja, jačanje slike o sebi, definitino DA! No, često, želja za gubitkom kilograma jeste samo jedna u nizu promena koje bi pomogle majci da se vrati u svoj ritam koji je imala pre trudnoće.
Ispod te želje se nalaze vapaji poput: Želim samo pet minuta mira; Svaki dan su nam gosti u kući, treba mi pomoć oko pripreme; Ništa nisam spavala; Osjetim bolove; Brinem za bebu, da li joj dajem sve što joj treba; Da li ću se moći ikada vratiti na posao; Hoću li opet moći trenirati; Da li će me prijatelji zaboraviti; Jesam li privlačna suprugu; Kriva sam jer ne mogu da dojim… Ovaj spisak je u stvarnosti mnogo duži.
Odraz u ogledalu i iskrivljena slika o sebi su ono što majka svaki dan vidi i zato su jedni od čestih simptoma depresivne faze na koji treba obratiti pažnju. Problem je što većinom baš na ove simptome odgovorimo oštro, kritički i nepromišljeno, te šansu za dobijanje pomoći pečatiramo frazom „Ti si majka!“. Na taj način majci stavljamo do znanja da ne shvata svoju ulogu, da je ne izvršava dobro i da je baš takva kakvom sebe vidi i opisuje, a u prethodnom pasusu ste videli kako to u stvarnosti izgleda.
Kako oporavak izgleda može pomoći majci?
Niko nije rekao da majka mora imati vitku figuru i obući pantalone koje je nosila pre trudnoće. No, ona ima pravo biti zadovoljna svojim telom i osećati se prijatno u svojoj koži, brinuti o zdravlju i ostvarivati ciljeve koji je usrećuju. To ne umanjuje vrijednost i važnost koju ima kao majka, supruga, žena.
Na primer, prilagođen trening majkama može pomoći u poboljšanju mentalnog zdravlja, jačanju samopoštovanja i oporavku svakodnevnog raspoloženja. Vježbanje može umanjiti šansu za nastanak depresije čak za 22%, a preventivno utiče i na simptome anksioznosti.
Naravno, prilagođeno vježbanje se preporučuje majkama jer jača telo nakon perioda trudnoće i poroda, poboljšava kondiciju i snagu koja im je potrebna za obavljanje svih aktivnosti, a u krajnjem slučaju, pospješuje gubitak tjelesne težine i poboljšava estetski izgled tela.
Mit o mršavljenju – da li je uvek reč o izgladnjivanju?
Postoji razlika između stroge dijete i prilagođenog režima koji obezbjeđuje energiju za dnevne potrebe jedne majke. Ukoliko čujete da majka podržava rigorozne dijete, posavjetujte je da razmisli o nekom drugom vidu izbalansirane ishrane, jer bi u suprotnom zbog velike želje za napretkom mogla narušiti svoje zdravlje.
No, iskustvo majki govori da većina, zbog svih obaveza i simptoma sa kojima se posle porođaja nosi, ima neredovne obroke i da je baš to čest uzrok gomilanja kilograma, nezadovoljstva, ali i poremećaja raspoloženja, iscrpljenosti i narušavanja mentalnog zdravlja. Zbog toga je važno razbiti mit o mršavljenju i podržati majku da potraži pomoć koju joj, čak i pored velike želje, njena porodica ponekad ne može pružiti.