Bila sam tip osobe koja koja uopšte nije pazila na ishranu, obožavala sam slatkiše a voće i povrće nisam mogla da vidim, to mi je bilo nepojmljivo i odvratno. Uz užurban način života i sa velikim stresom samo sam se još više okrenula ka bržim opcijama a nisam imala vremena za sebe. U jednom periodu sam imala ružne komentare osobe iz okoline i ja sam se sama sebi gadila kad sam se pogledala u ogledalo. Taj osjećaj gađenja prema samoj sebi bio je šamar koji me pokrenuo na promjene. Prijateljica me uputila na Atiku i odlučila sam da pokušam. Nakon određenog perioda uspjela sam da ostvarim svoje ciljeve a čak sam usvojila i zdrave navike u ishrani i naučila sam da mislim i na sebe!
Kako je izgledala moja ishrana pre Atike?
Pre sam bila tip osobe koja nije mnogo pazila na ishranu ali sam i tad bila, relativno, zadovoljna svojim izgledom. Obožavala sam slatkiše, kolače, torte i u toku PMS-a sam znala da pojedem sama čokoladu od 200g.
Idealna večera bio je sendvič, odnosno hleb i salama i naravno to je uvek bio bijeli hleb. Smatrala sam da nema ljepšeg i slađeg hljeba od bijelog hljeba.
Koliko god sam obožavala slatkiše i namirnice od bijelog brašna toliko sam mrzila da jedem povrće i voće. Bilo mi je nepojmljivo da jedem te namirnice jer ne samo da ih mrzila već sam smatrala da je povrće i voće odvratno.
Međutim, u jednom trenutku sam shvatila da moj način ishrane, moj način života nije ispravan i da ću samo sebi da naškodim pa sam odlučila da promijenim način života.
Kako sam se odlučila za Atiku?
U jednom trenutku imala sam mnogo privatnih obaveza i stresnih situacija i to je dovelo do tgoa da imam sve manje vremena i za sebe i nisam sebi bila važna.
Na osnovu svih obaveza dovela sam se do toga da imam samo jedan ili dva obroka u toku dana i naravno to nisu bile zdrave opcije. Za doručak dovoljna mi je bila kafa i to nekoliko šoljica kafe a ono što sam jela u toku dana bile su pizze, ćevapi (naravno sa lepinjom) i brze opcije. Tad su kilogrami bili sve veći i veći ali nisma imala vremena to da promijenim.
U tom periodu (pre 5 godina) suprug je radio u Njemačkoj a ja sam bila sama sa četvorogodišnjim sinom, radila sma u prodavnici, sina sam vozila u vrtić ili na čuvanje, na trening a sin je osjetljiv pa je često bio prehlađen. Osjećala sam se iscrpljenom u tom periodu i izlaz, utjehu sam pronašla u hrani i zatrpavala sam se slatkišima. Osjećala sam da se i gušim u toj lošoj ishrani ali sam i dalje nastavila da jedem.
Uskoro sam imala novi stresni trenutak a to je bila selidba u Njemačku (pre 2 godine). Naravno, odgovor je opet bio u hrani. Tad sam imala i razne loše komentare od ljudi iz okoline što se tiče mog izgleda i loše sam se osjećala.
Primjetila sam da mi nijedna majica ne stoji lijepo, gledala sam se u ogledalo i osjetila sam gađenje prema samoj sebi. Gadila sam se svog odraza u ogledalo i to mi je bio šamar koji me pokrenuo na promene.
Istraživala sam razne metode, vidjela sam i reklame za „čarobne napitke“ ali mi je djelovalo odbojno i iscrpljujuće. Mislila sam da ako krenem na trčanje i brzo hodanje da ću smršati ali i to nije funkcionisalo kako sam zamislila.
Prijateljica me uputila na Atiku i mjesecima sam se premišljala ali kad sam uvidjela da mi ništa ne pomaže, odlučila sam da pokušam i sa Atikom. Rekla sam samoj sebi da pokušam barem jedan mesec jer nije preskupo a mogu se iznenaditi i da postignem neke rezultate.
Naredni dan sam uplatila jedan od programa Atike.
Kako sam provela prvih nekoliko meseci na programu?
U prvih nekoliko meseci znala sam da posustanem sa slatkišima. Smatram da kad je osoba jednom ovisna o slatkišima da će uvek biti ovisna. To se dešavalo posebno u situacijama kad sam bila pod stresom, kad sam bila nervozna ili kad nisam bila zadovoljna.
Mislila sam i da ću preko noći uspjeti da smršam i svakih 5 minuta sam trčala da se mjerim, ali sam uvidjela da to ne može kako sam ja zamislila.
I pored toga što sam nekad kršila sa ishranom nisam odvojila vreme za trening. Shvatila sam da je to problem i da treba da treniram redovno i nisam željela ni da propadne novac i šansa da postignem rezultate, tako da sam uvela i trening.
Vagala sam svaku namirnicu, postepeno sam uvela voće i povrće i imala sam redovne obroke, imala sam četiri obroke a ne jedan ili dva obroka.
Trudila sam da radim trening, da ne kršim previše sa ishranom a kad sam vidjela prve rezultate i da se trud isplati imala sam motivaciju da nastavim tako i dalje. Na kraju programa izgubila sam 12kg i tad sam napravila pauzu jer sam otišla kući preko ljeta.
Atika je moj spas!
Kod kuće nisam mnogo pazila na ishranu, čak sam se zapustila i primetila sam da sam se ponovo malo ugojila. Međutim, nisam previše obratila pažnju na to.
Kad smo se vratili u Njemačku, krenula sam da radim dva posla, sin je bio u novoj školi i ponovo sam imala previše obaveza u toku dana. Osjećala sam se loše, ponovo je došlo do utjehe u slatkišima, vratili su se bolovi u leđima, bila sam umorna, iscrpljena, nisam imala snage, nisam imala volju za promene.
Shvatila sam da ne mogu nastavim u tom smjeru i znala sam da je Atika moj spas i da će mi stručni tim pomoći.
Tad sam radila i sa psihologom u Atici i u radu sa njom uvidjela sam da ja nemam vreme za sebe a ako to nemam onda se ni ja ne mogu dobro osećati. Zajedno sa njom odlučila sam da odvojim minimum pola sata u toku dana za mene i moje aktivnosti i ono što me ispunjava a da to nije hrana.
Polako sam vidjela prve rezultate i bolje sam se osjećala, ponovo sam imala dovoljno snage, energije i volje.
Atika mi je pomogla da promijenim svoje životne navike, da ne mrzim voće i povrće, da radim trening redovno a pre nisam mogla ni da zamislim da ću biti osoba koja trenira. Sad sam sigurna da imam dobar odnos sa hranom i znam da mogu i bez slatkiša.
Posebno sam srećna jer sam shvatila da ne mogu gledati ovaj program kao nešto kratkotrajno i ne može se preko noći ostvariti, već je ovo program koji je za celi život. Ovaj program me naučio da budem strpljiva, uporna, stekla sam disciplinu. Imam više samopouzdanja, napokon se sviđam samoj sebi kad se pogledam u ogledalo.
